Dnevnik - Utorak, 24.01.1995.

19:23h Draga Nađa,
izgleda da se je naša ljubav okončala baš tamo gdje je i počela - na hodniku u Drugoj gimnaziji. Sva moja maštanja, želje i snovi o posljednjem danu, "večeri u utorak", sveli su se na Cosby Show i prilog o Winoni Ryder na RATART-u, nekoliko MTV spotova i gomilu uzaludnih telefonskih poziva.
Cijeli dan smo se ganjali telefonom. Prvo sam ja njega nazvala - nije bio kod kuce. Potom je on mene zvao od prijatelja - ja sam bila na matematici, ostavio je poruku da se javim njegovoj sestri koja mi je dala prijateljev broj. Ja ga nazovem na taj broj, ali on je već otišao kući. Nazovem ga ponovo kući i njegova mama mi kaže da okrenem neki treći broj. Tu se javi neki zreliji ženski glas (?!) i kaže "Je li to Selma? Nxxxx te cijeli dan pokušava dobiti? Izašao je, ali će se vratiti za dvadesetak minuta, najbolje da ga nazoveš oko tri sata".  Međutim, u tri sata Merisa nije bila kod kuće, Ivane su bile u školi, tako da sam ja ostala bez telefona i - na cjedilu!
Išla sam danas na matematiku, ali Nataša nije došla. Jutro je osvanulo bez snijega, a temperatura je bila oko 10 stepeni C, tako da sam obukla bermude i martinke (nadala sam se da će možda doći). Puhao je neki jak vjetar, nosio sve pred sobom. Došli smo samo Bakir, Ćamil, Melika i ja. Dok smo stajali kao kreteni na onom HODNIKU, čekajući našu dragu profesoricu koja se nije pojavila, počela je padati kiša. Melika je otišla kući, a Bakir, Ćamil i ja smo (pošto smo zaboravili ponijeti kišobran) stajali u učionici i gledali kroz prozor kako se kiša postepeno pretvara u snijeg. Nakon sat vremena sam izgubila strpljenje, nabila kapuljaču i došla kući potpuno mokra. Zbog toga mi roditelji nisu dozvolili da večeras izađem, jer su se plašili da ću dobiti upalu pluća. Bilo mi je užasno krivo, molila sam ih, objasnila razlog, ali su bili neumoljivi: "Nema veze, pozdravila si se ti već sa njim".
Osjećam se kao da smo "otrgnuti" jedno od drugog. Nesposobna sam da razmišljam i plače mi se. Najgore je što smo svi u jednoj sobi i ne mogu da se isplačem za onim što je bilo prekrasno, a čega više nema.
P.S. U BiH se, izgleda, nešto dešava. Uznemirili su se svi - u poltici i u vojsci.
P.P.S. Upravo je spot Almanaha!