Dnevnik - Subota, 28.01.1995.

14:54h Draga Nađa,
Ubit ću se od dosade! Sunčan dan - snijeg koji je jučer napadao, sada se topi.
Rado bih izašla vani, ali nemam sa kim. Opet je došla ona kćerka tatinog prijatelja, rade matematiku. Zlo mi je od nje. Mislim da sam zapravo ljubomorna. Ona ima život kakav ja želim da imam: slobodno izlazi u grad, ide u Slogu, pred Akademiju, mada ima keca iz matematike. Ja imam pet iz matematike, izlazim ispred zgrade (i to do 19h!), tek ponekad odem u grad i u Kamerni, koncerti su misaona imenica!Ja se trudim i učim, mada znam da zapravo to uopšte nije važno u životu. Njena mladost neće biti sa knjigom, već će je provesti uživajući i opet će sigurno bolje proći od mene u životu. Sada bih najradije zaplakala, ali moram da se suzdržim. Gledam je -tako se super obukla (karirana crvena košulja, crvene samtarice, crna rolka, maslinasta jakna, crveni ruksak i martinke). Ovo što sada radim je tako ružno, ne treba zavidjeti ljudima niti biti ljubomoran. Provodi se - pa šta? Neka uživa, neka je sretna.
Rado bih prošetala svoje martinke, voljela bih otići kod Melise da joj čestitam rođendan.
Merisa me je sinoć iznervirala - posudila mi je Anu Karenjinu da pročitam...ja nisam uspjela završiti ni prvi dio, a ona je došla po svoje knjige, jer ih želi dati nekom drugom na čitanje.
Pokušavam biti happy.
I <3 you!
Tvoja Selma