Draga Nađa,
ne mogu da ti opišem kako se grozno osjećam! Sve se čini tako dalekim! Opet me je uhvatila nostalgij az aGrbavicom, za mojom sobicom, mojim neboderom, livadicom ispred nebodera, mirisom haustora, liftom...mojom rajom... Danas je otvoren koridor preko mosta Bratstvo i jedinstvo. Tata je sve vrijeme bio kod PRIMAT-a sa čika Vahdetom, ali nij emogao preći most, pošto je vojni obveznik. Tako bih voljela zaviriti u svoj dom i svoje djetinjstvo koje je ostalo tamo zatočeno. Zatvorila sam se u sobu i plakala. Znam da ne smijem više razmišljati o tome i da razmišljanjem ništa ne mogu postići. I sinoć sam se rasplakala kod Merise.
NESTALO JE STRUJE!
09:15h Struja je ponovo došla. Sinoć je sa nama stajao Mxxxx i pričao je o fakultetu koji želi u pisati. Rekao je da će, ukoliko ne položi prijemni ispit, upisati žurnalistiku ili filozofiju. Nela i Merisa su automatski pogledale u mene - valjda imamo iste interese (iako će svi pomisliti da ga kopiram).
Danas sam razgovarala sa Markom - on je prijatelj Anisine sestre, Amerikanac je i radi kao novinar. Mark je zakon! Ništa ne konta!
Merisa i ja smo išle na kontrolu kod zubara na Stomatologiju - i to same! Za mene je to veliki dan. Možda mi dopuste da idem sama u grad?!
No comments:
Post a Comment