Draga Nađa,
danas je Dan državnosti BiH. Međutim to nikom ne pada na pamet, jer Bihać gori, a napadaju ga super-naoružani Martićevci iz TZV SAO Krajine, skupa sa snagama maloumnog Fikreta Abdića i to iz UN zone!
Mama i tetka Lela su otišle na promociju neke knjige za koju je čika Zlatan crtao karikature.
Tata nas je jutros zvao i rekao da ni slučajno ne palimo plin, jer gore dva stana u JAT-ovom neboderu nakon eksplozije plina, a požar nikako ne mogu ugasiti. Nije poznato da li ima mrtvih.
Sarajevo se opet granatira, svakodnevno sviraju sirene, mene je strah. Nismo imali nastavu ove sedmice.
Hladno je, nema struje ni plina, a počinju prvi minusi.
15:25h Prije nekih pola sata sam svojom nepromišljenošću slučajno izmakla poklopac od ormara na kojem je stajala mama, takod a je pala i udarila glavom o vrata. Sve je boli, nadam se da nije nešto slomila. Tako se brinem! Inače me mama jako brine, tako je sva krhka i slabašna i stalno se plašim da nije bolesna! Ne smijem ni izgovoriti kakve mi stvari padaju na pamet. Plašim se, draga Nađa, tako se plašim! Ne mogu ti opisati koliko je volim!
Upravo je dolazila vojna policija na vrata, još uvijek mi se ruke tresu. Pomislila sam da su došli da vode tatu, ali se ispostavilo da su samo tražili neku porodicu koja se je tek uselila u naš ulaz.
Ne mogu uopće prenijeti na papir niti na bilo koji način iskazati svoje strahove! Brige koje me pritišću su ogromne. Sada još i taj glupi plin, kojeg se i ovako plašim. Masovno se dešavaju eksplozije plina u gradu, ljudi bivaju opečeni i postaju nakaze bez ruku, nogu, ušnih školjki...sve od prokletog plina!
No comments:
Post a Comment