Draga Nađa,
maloprije je na vrata došla djevojčica mojih godina, koja izgleda sasvim pristojno i zamolila da joj dam nešto hrane i odjeće. Rekla je da ima još šestero braće i sestara i da su im roditelji poginuli. Dala sam joj nešto hljeba (ništa drugo nisam mogla naći), košulju, džemper, majicu i male pantalonice. Joj, baš sam se rastužila. Zašto neki ljudi pate više, a neki manje? Zašto se ljudi dijele na bogate i siromašne, a ne na dobre i loše, plemenite i zle? A ja jučer zvocam kako ne volim sarmu i kako neću da je jedem, dok moji vršnjaci nemaju šta jesti i moraju prositi po kućama. Željela bih da imam mnogo novca i da se uključim u UNICEF i pomažem djeci svijeta. Pa bar mi znamo koliko znači kada ti neko pomogne u teškoj situaciji.
Razmišljam o školi.Danas smo imali likovno i tjelesni. Profesor likovnog je HAOS, a i dvije profesorice tjelesnog su super. Dozvoljeno nam je da biramo sport (košarka, odbojka, gimnastika, rukomet, vožnaj biciklom i rolšuanje). Ja sam naravno izabrala rolšuanje. Čas smo imali sa curama iz IVb, nije bilo loše. Dečki imaju odvojeno čas tjelesnog i svog profesora.
Nadir mi je dao još jednu kasetu Metallice ("Ride the Lightning") da presnimim.
Opet smo bili sinoć kod Ivane R.
No comments:
Post a Comment