Dnevnik 28.07.1992 (ubačen papir)

Plačem. U susjednom ulazu je stradao čovjek. Poginuo je od granate u svom stanu, dok je spavao. Svi smo potrešeni tim događajem. Dogodilo se to jedne ljetne noći,zvijezdama obasjane. Samo nekoliko sati prije toga igrala sam se sa svojom drugaricom Sanelom, koja stanuje ispod njega i on joj je rekao "Sanela, razvedri se, ne budi tužna". Spremali smo se za rođendan moje drugarice Nine koji je za dva dana. To veče sam u krevetu dugo razmišljala i u razmišljanju polako utonula u san. Ali, iznenada, oko jedan sat naveče je pala granata na susjednu zgradu i probudila nas. Puzeći sam požurila u hodnik.Tata je vikao "Brže, obično slijede druga i treća". To "treća" nije ni uspio izgovoriti, kada je pala ta užasna granata. Zatekla sam se na podu. Sve se zatreslo. Napolju su se čuli vapaji "Pomoć u srednjem ulazu".Svi su bili uspaničeni. Prepala sam se za Sanelu. Ne mogu opisati kakav je to bio užas. Zaista. Sutradan su rekli da je granata pala u spavaću sobu. Komad zida se otkinuo i pao na čovjeka. Njegova supruga je teško ranjena. Snimale su taj stan kamere CCN-a i BBC-ja.