Jutros sam se rano probudila. Cijelu noć sam spavala "na prekide". Čim zaspem, sanjam nešto ružno. Večeras sam sanjala toliko glupih snova. Jedan od njih je bio da je došla struja. Ostali su uglavnom bili o hrani. Kada sam ustala, zamotana u jorgane, pisala sam svoj roman i prepisivala ljubavne pjesme. U sobi je bilo ispod 0 stepeni Celzijusa. Dah se ledio. Bilo mi je tako hladno! Ustala sam, orala zube i umila se, obukla i otišla na doručak. Doručkovala sam hljeb, pileći parizer iz humanitarne i eurokrem (Bosnakrem što je Čola preksinoć donio). Poslije doručka sam pomagala tetki Leli da pospremi kuću i nešto vezla. Namjeravala sam izvesti poklon za Merisu i Nermu, ali je ispalo ružno, pa sam odlučila da im to neću pokloniti. Tata i Itet su došli oko petnaest do dva.Ja sam spremala Skiper, Barbie i Kena za Novu godinu. Malčice sam izašla vani. Nerma i njena sestra su unosile neke cjepanice za loženje. Kada su završile, malo smo prošetale. Svi su jedni drugima čestitali Novu godinu. Vidjela sam XXXXXa i zezala ga za novu frizuru koja mu je užasna. Ivana R mi je vratila leksikon. Pošto sam zanovijetala, tata me je ružio i za kaznu sada sjedim u svojoj sobi i mrznem se. Jutros je dolazio čika Rašo i obećao da će donijeti čestitke za Novu godinu koje su mu ostale od ranije.
15:40h Došla sam u dnevnu sobu. Igrala sam "Čovječe, ne ljuti se". Došao je čika Rašo i svi smo ručali njoke i soju u paradajz sosu i supu. Ja sam malo čitala. Došli su teta Emira, čika Zlatan i Said. said mi se upisao u spomenar. Došao je i Itet-i on je donio čestitke, pa smo ih Omer i ja listali. Teta Jasna, dajo Edo i Omar su došli još dok sam sjedila u sobici. Donijeli su neonku i radio, koji smo priključili na akumulator od čika Raše. Ja sam čitala i pisala čestitke, jeli smo trokutaste pogačice, pitu i goveđi narezak. Od slatkiša su bili kiflice i halva. Said, Omar i Adnan su otišli kod Omara slaviti NG. Dok sam prolazila, slučajno sam zapela na kabl od radija, pa se je on isključio iz akumulatora. Meni su suze navrle na oči i otišla sam u WC i plakala. Baš mi se nešto "skupilo". Radio je vrlo brzo popravljen (tj. uključene žice u akumulator), tako da smo mogli slušati nadrealiste. Došao je i Čola. Omer i ja smo pisali čestitke. I onda je došla Nova 1993.godina! Rasplakala sam se. Mami je rođendan. Gdje je ona? Šta sada radi? Sigurno i ona plače. Tata me je tješio, ali sam vidjela da i on plače. Pokušavala sam nešto pisati, slušala sam nadrealiste i oko petnaest do dva legla na spavanje. Bila sam pod dojmom svega ovoga. Dugo sam razmišljala. Kada bismo se mogli vratiti godinu-dvije unazad?! To je nemoguće, ali ostaje mi da maštam i fantaziram. I zato: Ne ubijajte mi maštu!
No comments:
Post a Comment