Dnevnik Petak, 09.10.1992.

Danas, kada sam bila vani i igrala se stvarotražitelja sa prčuladijom (Sanela je otišla na ručak, a Merisa je bolesna), Omer je povikao "Eno Krehine mame!". Brzo sam strčala sa livadice preko gelendera. I bila je to stvarno teta Enisa! Jao kako sam se obradovala! Rekla mi je da stanuje u blizini. Aida je u Americi kod sestre, otišla je 15.aprila. Odlučila sam da sutra ili prekosutra odem do nje i da je zamolim da pošalju i moje pismo ako joj oni budu pisali. Pretpostavljam da bi se Aida obradovala. Adnan je večeras bio dežurni, pa smo izašli pred haustor. Bilis u i Minka, Fata i NIna.Bila je mjesečina.  "Noć je kao bajka, ti si Pepeljuga". Baš je bilo super. Danas se nije mnogo pucalo. Tata je išao na posao, vratio se oko četiri sata sa Itetom. Vrijeme: promjenljivo oblačno i hladno. Raspoloženje: super, pogotovo kada sam vidjela Aidinu mamu.Želja: da napišem Aidi pismo. P.S. Čika Kenan je naveče donio vodu kombijem, a Itet je svečano obećao da ćemo Omer, tetka Lela i ja prati kosu.